Кратке напомене из историје клуба

Спартак је прво био Жељезничар

Н

а иницијативу Ивана Корпонаића, радника у фабрици "Жељезничар", фирме која се бавила производњом текстила и шивењем одеће, 20. маја 1970. године основан је женски фудбалски клуб "Жељезничар" из Суботице. Седиште клуба се налазило на Сомборском путу, преко пута најстаријег фудбалског клуба у Србији ФК "Бачка 1901". Први тренинзи су одржавани на стадиону ФК "Бачка". Играчице су биле махом раднице конфекције "Жељезничар".

Убрзо долази до оснивања још неколико женских клубова на територији СФРЈ, па је осмишљено и прво организовано фудбалско такмичење за жене. У првој такмичарској сезони тадашње СФРЈ, током 1974/75. године, ЖФК "Жељезничару" је припала част да буде први носилац шампионске титуле. Преглед свих освајача шампионске титуле.

Неколико година након осниванја клуб је приступио Спортском друштву жељезничара "Јован Микић Спартак", након чега долази и до промене назива са ЖФК "Жељезничар у ЖФК "Спартак". Тренинзи се од тада одржавају на помоћним теренима Градског стадиона у Суботици. У то време ЖФК Спартак је дао неколико репрезентативки Југославије од којих су се посебно истакле: Јања Вилов, Ружа Демшеди, Катарина Мањок, Пирошка Ветштајн, Олга Цупаћ и Слободанка Миланко. Први селектор женске женске фудбалске репрезентације је био Перица Крстић.

С

воје највеће успехе Спартак почиње да бележи тек од 2010. године, у јубиларној години - 4 деценије постојања клуба, када за председника долази Зоран Арсић, дугогодишњи фудбалер и међународни судија. На бази свог дугогодишњег спортског искуства он прави шестогодишњу стратегију развоја клуба која је подразумевала радикалне промене на свим нивоима; од стручног штаба до играчког састава. Резултати убрзо постају видљиви и Спартак преузима примат женског фудбала у Србији. Клуб бележи и прве запаженбе резултате у Лиги шампиона.

Вредно је споменути да је Ђула Сабо био председник клуба преко 20 година, а наследили су га Илија Вукановић, Акош Ујхељи и Иван Кљајић. Један од најдуже ангажованих тренера је Антал Тапишка, око 8 година, а нешто краће их је тренирао Лајчо Мачковић.

 

Из старих албума

 

Спортски журнал за историју

У

позну јесен 2010. године шампионска титула још увек је далеко од Суботице, aли Спортски журнал као да предосећа велике промене које ће у блиској будућности драматично распршити четрдесетогодишњу учмалост у коју је запао женски фудбал у Србији.

Годину дана раније, у сезони 2009/10, Иван Кљајић, тадашњи председник клуба, на место помоћног тренера доводи младог стручњака Бориса Арсића. Само пола године касније Кљајић се захваљује дотадашњем тренеру и на чело стручног штаба поставља младог Арсића. Спартак је ту сезону завршио на вицешампионском постољу. Од наредне сезоне 2010/11 у клубу више нема "звезда" и сав рад се подређује колективу. Око клуба се окупља неколико ентузијаста, а Зоран Арсић замењује на месту председника Ивана Кљајића, којем је истекао мандат. Један од стратешких циљева је присутност у медијима. Клуб оснива сопствену интернет презентацију, активно учествује на најзначајнијим друштвеним мрежама, снима у сопственој продукцији неколико документарних филмова, организује директне преносе утакмица које игра на домаћем терену (livestream)...

На истеку шестогодишње развојне стратегије, коју је клуб донео 2010 године, могло се констатовати да је ЖФК Спартак за само 6 година покренуо "цунами" женског фудбала у Србији и да је на промоцији овог гранског спорта учинио и постигао више него што су то учинили сви клубови заједно за протеклих 40 година.

 

Данас се у Србији све чешће оснивају нови клубови и школе фудбала за девојчице, од ФСС је покренута Развојна лига за девојчице млађих узраста, женски клубови иако још увек нису равноправни са мушкима ипак добијају материјалну стимулацију за учешће у националном Купу. Оснивањем Супер лиге направљен је отклон од клубова који немају квалитет, a клубови који га имају стално га подижу на виши ниво. Спартаков "модус операнди" постао је узор већини клубова и зато га купним корацима следе.
Много је позитивних помака учињено, а ово је тек окаснели почетак.

Наредни потез би морало бити оснивање удруживања клубова женске Супер лиге и стварање омладинске лиге. Али да би то било остварљиво ФСС би требао да се реши кадрова чија је гаранција одавно истекла и оних незаобилазних "стручњака" којима је спорт само средство, а циљ нешто сасвим друго.